Izrael za Srbiju nije nepoznato, već nedovoljno iskorišćeno tržište, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović, dodajući da ekonomija te zemlje predstavlja dobar primer razvoja i rasta, zasnovanog na najmodernijim tehnologijama i inovacijama. Prema procenama i analizama stručne službe Privredne komore Srbije, dodirne tačke s izraelskom privredom jesu sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, koji u Srbiji obuhvata veliki broj kompanija spremnih da posluju po najsavremenijim standardima, kao i sektor poljoprivrede.

Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi izrazio je uverenje u plodotvornost buduće saradnje dveju zemalja, budući da u Srbiji već posluje veliki broj izraelskih kompanija, posebno u sektoru nekretnina. Izraelski ambasador ukazao je na veliki kadrovski potencijal i prirodne resurse Srbije. 
„Tu smo da unapredimo saradnju dveju zemalja i to je naš glavni cilj“, poručio je ambasador pozivajući srpske privrednike da se obrate za kontakte i ostale oblike podrške prilikom izlaska na izraelsko tržište.

Dostignuća Izraela u oblasti visokih tehnologija, inovacija na polju telekomunikacija, informacionih tehnologija, korišćenja izvora obnovljive energije, zatim u oblasti agrokulture i zdravstva, predstavio je zamenik šefa misije Ambasade Izraela u Beogradu Ejal Naor. Učesnici seminara imali su priliku da upoznaju način na koji ova „mala zemlja velikih dostignuća“, razvija svoj naučni i tehnološki potencijal. Na prvom mestu su investicije u obrazovanje, koje iznose 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda i doprinose da ekonomija Izraela bude zasnovana na inovacijama, koje stvaraju kompetitivnu prednost i osnov rasta baziranog na izvozu.

Medju inovacijama nastalim u Izraelu izdvajaju se tehnologije za trenutno slanje poruka, zatim za govornu poštu, kao i revolucionarno otkriće na polju medicine - minijaturna kompjuterska kapsula sa kamerom koja pomaže u prevenciji i lečenju. Ne mogu se izostaviti ni patenti u oblasti navodnjavanja zemljišta po sistemu „kap po kap“, uz minimalnu količinu vode. U oblasti obnovljive energije, Izraelci su poznati po izgradnji solarnih parkova i panela za domaćinstva i po korišćenju otpada kao energenta.

Menadžerka kompanije „Aviv Arlon Holding“ u Pančevu Danka Gladović prenela je iskustvo izraelskog investitora u Srbiji koji je realizovao projekat „Aviv Park Pančevo“, prvog ritejl parka na domaćem tržištu.

Na seminaru „Kako poslovati s Izraelom“, koji su za srpske i izraelske privrednike organizovali Privredna komora Srbije u saradnji sa Ambasadom Izraela u Beogradu, zapaženu prezentaciju imala je direktorka za medjunarodnu saradnju Udruženja proizvodjača Izraela, Sima Amir, koja je srpske menadžere upoznala sa privredom Izraela i aktivnostima tog udruženja.

Prema podacima koje je istakla, Izrael je u 2011. godini ostvario bruto društveni proizvod po stanovniku od 28.600 dolara. To je zemlja koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa 39 zemalja i najviše izvozi u Evropsku uniju, Južnu Ameriku i Aziju. U Srbiju najviše izvoze životinjske proizvode, hranu, metal i hemijske proizvode, a Izraelu nedostaje gorivo za industriju, mašine, vozila, automobilski delovi.

Sima Amir pozvala je srpske proizvodjače da iskoriste otvorena vrata za izvoz i mogućnost da upoznaju relevantne izraelske izvoznike, ukazujući da je predstoji  smanjenje carinskih stopa, radi unapredjenja konkurentnosti.Prema njenim rečima, platformu za saradnju predstavljaju projekti u oblasti istraživanja i razvoja, u okviru Sedmog okvirnog programa, Evropske mreže preduzetništva i „Eureke“.

Prema statističkim podacima u Srbiji, robna razmena dveju zemalja u prvoj polovini ove godine iznosila je oko 23 miliona dolara, u čemu izvoz Srbije učestvuje oko sedam, a uvoz oko 16 miliona dolara. Za prvih šest meseci ove godine, Srbija je u Izrael uglavnom izvozila delove turbomlaznih ili turbopropelernih motora, digitalne kamere, obradjeno bukovo drvo, barut, hranu za pse i mačke, mešalice za beton ili malter i stoku, mase preko 80 kilograma. Najveći izvoznici bili su „Livnica preciznih odlivaka“, Ada, „Josipović trejd“, Novi Beograd, „Milan Blagojević -namenska“, Lučani, „Farmina pet fuds“ Indjija, „Jugodrvo – st“, Novi Beograd, „Goša FSO“, Simićevo i „Rakić – kom“, Duvanište.

Na uvoznoj strani, dominirali su herbicidi, fungicidi, komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju, denaturisana so za posipanje puteva, mašine, insekticidi, stabilizatori za gumu, kao i plastične mase. Medju najvećim uvoznicima su „Magan agrohemikls“ Subotica, „Nuba invest“  Beograd, „Kristal so“ Beograd, „Austroterm“ Valjevo, „Manta sistem“, Beograd, „Zeleni hit“, Novi Beograd i „Zdravlje“ Leskovac.

Po zvaničnoj statistici, ukupna vrednost direktnih ulaganja Izraela u Srbiji, u periodu od 2000. do 2011.godine, dostigla je oko 50,7 miliona dolara, ali se procenjuje da su investicije znatno veće, posebno u sektoru nekretnina. Izraelske kompanije učestvovale su u privatizaciji „Livnice preciznih odlivaka“ u Adi, koju je na aukcijskoj prodaji kupila firma „Bet Shemes Engines“, dok je „Kavim Public Transportation International Ltd“ kupio "Sandžaktrans“, "Sandžaktrans – ugostiteljstvo 15. maj“ i "Sandžaktrans – putnički saobraćaj“ u Novom Pazaru, kao i "Autoprevoz“ u Čačku.

Seminar, posle kojeg su organizovani bilateralni sastanci učesnika sa srpskim privrednicima, organizovan je radi približavanja i upoznavanja daljih, manje poznatih, ili tržišta na kojima Srbija nije dovoljno prisutna.

(Preuzeto sa sajta Privredne komore Srbije - Kako poslovati sa Izrelom - 12. 09.2012.)